Пролеће 1946. године у Југославији су организоване велике миграције становништва из пасивних кршевитих динарских крајева у плодне панонске равнице Славоније, Барање, Сријема и Војводине. Читава села се премештају возовима, међу којима и становници села Долац у Далматинској загори, који су добили земљу и куће у барањском селу Тополово. На челу долачке сеобе је председник сеоског одбора, ветеран Ловре, који воли удовицу Ике. У сеобу су кренули и Ловрина браћа Дује и млади Периша звани Пешо. Ту је и Пешин саборац, морнар Николић, који такође воли Ике. На путу се Пешо заљубљује у Дану, девојку из суседног села, не знајући да је већ обећана за жену сину барањског властелина.

Ike
Venka
Dana
Zeka
Nikolica
Periša
Lovre
Duje
Jole, Danin otac
Luce, Simlešina baba
Perišina, Lovrina, Dujina i Špirina mater
Jolina žena